Vi ste ovde
Početna > Destinacije > TAJANSTVENO OSTRVO – KOH ČANG

TAJANSTVENO OSTRVO – KOH ČANG

Ušli smo u malu, belu barku kojom su upravljale vešte ruke ne-baš-tako-starog ali veoma iskusnog rečnog vuka. Obzirom da je od nas tražio anonimnost, kako bi na miru mogao da uživa u svom dunavskom raju, zvaćemo ga samo po nadimku – Ajkula.

dscf6560

Sekli smo hladne talase zelenog Dunava dok je modro nebo spremalo kolevku zalazećem, rumenom, suncu. Totalni mir. Ostrvo ispred nas činilo se sve veće i veće, i nije prošlo više od sedam minuta vožnje a već smo se nasukali na peščane dine. Ajkula je izašao iz čamca i pomogao nam da izađemo.

Vidik mi je pukao pred očima! Džungla, rastinje, peščane dine, oaza zelenila, jata galebova, pataka i labudova, divlja trska koja nestašno izviruje tu i tamo iz dunavskog mutnila. Ludilo! Zar je moguće da ovako mesto postoji, tu, nadomak Sremskih Karlovaca, a da skoro niko ne zna za njega?

Bila sam veoma ljubopitljiva pa sam Ajkulu poprilično ugušila svojom radoznalošću. Poveo nas je do kućice koju je sam izgradio. U Bahama mama stilu, takvu istu drvenu kućicu možete videti bilo gde na tajlandskim ostrvima, na plažama bahama, ili negde na australijskoj obali… Ajkula nam tvrdi da ju je sam izgradio, sa svoje dve ruke, od materijala koji je „zaradio“ radeći sezonske poslove u dijaspori.

vila ajkula

Cela ta drvena konstrukcija izgleda kao neka cool kuća iz paralelnog univerzuma. Kuća u kojoj bi komotno mogli da žive Džejn i Tarzan happily ever after. Kuća u kojoj su, verujem, najlepša buđenja uz cvrkut divljih ptica, zapljuskivanje talasa, i neopisivo lep pogled na pustu peščanu plažu. U donjem delu kuće nalazi se bar koji je komercijalizovan, cene u baru su zaista simbolične – 50 dinara za mekike, ili za pečeni kukuruz, 100 dinara pivo, 120 vino…

Za šankom sam odmah zapazila simpatično devojačko lice i vragolast pogled. Bila je to gazdarica. Kako smo kasnije saznali, od Ajkule, njegova devojka i on već dugo žive na tom ostrvu, u svom malom rečnom raju, odsečeni od svake civilizacije. I lepo im je. Kaže on, žena ko žena, hoće na manikir, kod frizera – on je, tako, po potrebi, preveze čamcem kad treba da završi poslove u gradu, ali im oboma život na ostrvu prija mnogo više od gradske vreve. Želim da napomenem da su oboje fakultetski obrazovani, Ajkula nije bio zadovoljan poslovima na tržištu rada, niti trulim ukusom kapitalizma i potrošačkog poimanja sveta oko sebe, pa je tako (obzirom da potiče iz duge loze ribara i čamdžija) odlučio da se prihvati broda i da preda svoj život, snove, i dane što dolaze, Dunavu.

Ja, kao žena, znam koliko mi je bitan komfor – da imam gde da se istuširam, operem kosu, isfeniram, ne daj bože da me jedu insekti, i sl. Ova nasmejana devojka kojoj je Koh Čang dom sve to – nema. Ajkula kaže da se on kupa u Dunavu, te da mu drugo kupatilo i ne treba, a njegova devojka zagreva vodu u bisonima pa se tako tušira.

Pitala sam našeg rečnog alasa kako izdržava najezdu komaraca, obzirom na blizinu reke, rastinje, lagune… Kaže da se kune u crnu kafu – da treba suvi soc od kafe dobro utrljati u kožu, ili se namazati šamponom od koprive – i da ti nijedan komarac neće prići ni na kilometar.

Nema nikakvog fensi wc-a, za svaku nuždu može da posluži samo poljski wc – čučavac, sakriven iza jednog grma. Ludilo je ukrašeno celo ostrvo. Plastičnim lutkama iz izloga, drvorezom, šarenim komadima odeće iz raznih epoha…

 

Ovo ostrvo lokalci nazivaju KOH ČANG jer svojim izgledom veoma podseća na Tajlandska ostrva, ima sitan pesak koji lagano prodire u čistu vodu, i sve je bogato rastinjem. Prošetala sam do ivice vode, da malo skvasim peskovita stopala. Da priđem jatu divljih labudova koji su počeli da se komešaju i agresivno klepeću krilima – nisam imala hrabrosti.

Sunce je lagano zgasnulo u modrim talasima dunava. Posmatranje sumraka sa ovog prelepog ostrva, dok nam je Ajkula pričao zanimljive anegdote vezane za ovo ostrvo, i dok je vatra koju je od suvih grančica napravio, iskričavo pucketala ispred nas bilo je – neprocenjivo.

koh chang ostrvo Tada sam upoznala i dva „strašna čuvara“ ovog zemaljskog edena. Imali su najslađe njuškice na svetu, male klempave uši koje su veselo skakutale, i repiće koji su pomahnitalo mahali tamo-amo od sreće. Ajkula nam je rekao da su rođeni tu, na ostrvu, i da se zovu Džumarica i Džumarica. Bilo je predivno posmatrati te preslatke štence kako uživaju u potpunoj slobodi i bezbrižno se igraju, jure i valjaju po pesku. Zaista verujem da su pored Ajkule i njegove gospođe presrećni, i uvek dobro nahranjeni, obzirom da više liče na dve krznene kuglice nego na pse.

dscf6744

Primetila sam neke ljude na plaži – francuskinja, neki tinejdž amerikanci, i mladi par iz Poljske… Otkud toliko stranaca tu? Pitala sam Ajkulu kako su ga ti ljudi pronašli, a on mi je napomenuo  kako ne želi javno da se reklamira niti oglašava, i da nikako ne bi želeo da njegovo ostrvo postane komercijalizovano, i deo zvanične ponude turističke organizacije Sremskih Karlovaca, ali da ljude koji dođu „na preporuku“ do njegovog broja, pristane povremeno da preveze i da sa njima podeli delić svog malog rečnog raja.

„Smemo li da podelimo sa svojim čitaocima tvoj broj telefona i pravo ime?“

„Molim vas, ne javno, samo na preporuku, ako su u pitanju neki okej ljudi… Ne želim da se pročuje za ovo i da mi hiljadu ljudi zagadi ovo, i uništi mir. Ja ipak živim ovde…“

Iako voli svoj mir u toku letnjih meseci se, sada već na godišnjem nivou, organizuju trance žurke na ostrvu. Ove žurke traju po par dana, upale se baklje na plaži, i celo ostrvo dobije šmek tajlandske FULL MOON žurke pod otvorenim nebom, koje se tradicionalno, svake godine održava na ostrvu Koh Phang An.

Posetioci ovih žurki su ljubitelji trance i elektronske muzike širom sveta, i uglavnom su stranci. Nakon par dana neprekidnog provoda, muzika prestaje a Koh Čang nanovo uranja u spokoj i harmoniju…

…Barem do naredne godine!

koh chang prelepo ostrvo

7 thoughts on “TAJANSTVENO OSTRVO – KOH ČANG

  1. Ja zivim u Novom Sadu i nisam znala za ovo mesto. Moracu da ga posetim ali verujem tek sledeceg leta. 🙂 Hvala vam na ovim informacijama. Sjajno!

  2. Ovde nisam bio.Gospodin ajkula bi mogao da ugosti mene i moje prijatelje vec iduce godine. Samo nastavite da pisete ovako sjajne tekstove o nasoj zemlji!!

  3. Ja kod vas od teksta do teksta. Svaki mi se dopada! 😀 Neka ih u buducnosti bude sto vise. Lepo sto pisete o nasoj zemlji zaista.

Ostavite odgovor

Top