Vi ste ovde
Početna > Home > SRBI SU JE PUŠILI MNOGO PRE ŠERLOKA I POPAJA

SRBI SU JE PUŠILI MNOGO PRE ŠERLOKA I POPAJA

Pušenje lule neki smatraju umetnošću, viteškom disciplinom za dame i gospodu, premda lule postaju retkost, i sve više nalaze svoje mesto u prodavnicama starina, antikvarnicama, i policama naših baka i deka.

Lula je sprava koja se koristi za pušenje duvana. Na ovim prostorima pojavila se još pre više od 7.000 godina. Arheolozi su u naseljima vinčanske kulture pronašli male zemljane lulice, stare oko 7.000 godina, a obzirom da je duvan stigao u Evropu tek u 15. veku, sa Kolumbom, naučnici smatraju da su drevni Vinčanci pušili različite trave koje rastu na ovim prostorima. Neki to dovode u vezu sa korišćenjem konoplje u opojne svrhe.

Struktura lula je veoma različita, ali se svaka sastoji od dela gde se nalazi duvan, i cevi koja dovodi dim do usta. Osnovni delovi lule su glava lule i vrat lule sa kanalom za vazduh.

Lule su se vremenom modernizovale, a kroz istoriju su se načini i materijali izrade smenjivali i multiplicirali. Prvo je to bila glina, keramika, staklo, „morska pena“, pa porculan, kamen, drvo i različite kombinacije navedenih. Neke lule se prave s posebnom mehanikom kao što su vodene lule, koje kroz vodu filtriraju štetne materije iz duvana. Postoje i skupocene, unikatne lule koje su ukrašene dragim kamenjem i zlatom, mogu  se naći u retkim prodavnicama starina, antikvarnicama, kao i muzejima širom Srbije, a datiraju uglavnom iz osmanskog perioda.

Za pušenje lule potreban vam je pribor – upaljač, čistač za lulu, pritiskivač duvana, i  eventualno, torbica za duvan.

Iako je, kao i svako pušenje duvana, pušenje lule štetna navika, to je, ipak, manje štetan način pušenja duvana od klasične cigarete i muštikle. Pušači lula ne puše zbog stresa, nego zbog uživanja u aromama. Pušenje lule znatno je manje štetno od cigareta budući da pušači cigareta pušenjem uvuku i dim od izgorelog cigaretnog papirića koji sadrži smolu, katran i druge hemijske spojeve, dok se kod lule dim ne uvlači u pluća nego ‘pućka’. Dalje, pušenje lule je i ekološki manje štetno i znatno čistije i bezbednije, budući da posle pušenja lule nema opušaka, prljavštine, niti požara kao što se zbiva s odbačenim  opušcima. Takođe, moramo napomenuti da je duvan za lule oplemenjen jer se  tehničkom obradom izbacuju štetne materije kao što su nikotin, amonijak i ostali nepoželjni sastojci. Daljom obradom oplemenjuju ga se sokovima koji daju cvetnu ili voćnu aromu, po želji.

Obožavatelji pušenja lule iz celog sveta obeležavaju 20. februar kao međunarodni Dan pušača lula.

Po srpskim selima, planinama, i u ravnici, uglavnom se puši iz drvenih lula ručne izrade. Još u davna vremena, čobani i pastiri su, u periodu dokolice dok su čuvali i napasali svoja stada, izrađivali od drveta razne predmete a ponajviše lule i čuture, pa su kroz njih stvarali fantastične oblike – žene, drveće, prikaze iz slovenske mitologije neretko i pravoslavlja, kao i junake epskih pesama i značajne ličnosti iz srpskog folklora. Mnoštvo srpskih seljaka se i dalje bavi ovim oblikom rezbarenja drveta i ručnog rada, pa ukoliko želite u svojoj kolekciji neki od ovih impresivnih i tradicionalnih predmeta vrhunskog kvaliteta – kontaktirajte nas putem e-maila, a mi ćemo se pobrinuti  da se lula koju poželite u što kraćem vremenskom periodu stvori u vašim rukama!

Ostavite odgovor

Top