Vi ste ovde
Početna > Gastronomija > SKADARLIJA – SRCE BEOGRADA

SKADARLIJA – SRCE BEOGRADA

Skadarska ulica u Beogradu

PA DA POČNEMO…

Avion je konačno sleteo na aerodrom Nikola Tesla. Sa nestrpljenjem sam čekao da prođem pasošku kontrolu i da udahnem vruć beogradski vazduh o kome godinama slušam priče. Priče o najboljem provodu na Balkanu. Priče o top party destinaciji. Priče o prelepim ženama izmešane slovenske i turske krvi. Čim sam izašao iz zgrade aerodroma taksista mi je izvukao kofere i torbe iz ruku i otvorio mi vrata svog vozila. Bio je veoma srdačan, i možda (previše) pričljiv. Na lošem engleskom se trudio da mi ispriča istoriju Beograda, kao i da mi da korisne savete kuda da idem, i šta treba obavezno videti kada boravite u prestonici Srbije.

Njegovo jednolično mumlanje se stopilo sa nekom melodijom sa radija. Srpski melos – mešavina turskog i bugarskog ritma i popa, sa fragmentima psihodelije i ambijentala. Elektro i etno muzika u jednom.

Kroz prozor posmatram predeo, polja i livade oko aerodroma ubrzo su zamenili blokovi urbanih zgrada, moderne arhitekture i novije izgradnje. Veliki delovi betonskih zgrada i užurbani, poslovni ljudi, mladi japiji koji poput mrava hodaju kroz moderan, industrijski deo Beograda, Novi Beograd.

Taman kada sam pomislio da arhitektura Beograda ne ispunjava očekivanja koja sam stvorio sudeći po pričama svojih prijatelja koji su sa oduševljenjem pričali o staroj kaldrmi, uskim ulicama, srpskim „kafanama“, Knez Mihajlovoj i zemlji koja ima duboku istoriju i jako ukorenjenu tradiciju… stigli smo na odredište. Apartmani New Center u Lominoj ulici. Za tren oka taksista je izvukao moje kofere, i našao sam se pred vratima apartmana, koji će biti moj dom dok sam u Srbiji.

 

PRAVI DOMAĆINI

srpska dobrodošlica

Pozvonio sam na masivna vrata, a njih je otvorio srdačan ogroman čovek. Odmah me je zagrlio i tri puta poljubio u obraz. Objasnio mi je da je običaj u srba da se ljube po tri puta. Odmah iza vrata dočekala me je i njegova žena, gazdarica, sa pogačom i solju. Tako srbi izražavaju dobrodošlicu i pokazuju  gostoprimstvo svojim gostima. Brundavim glasom mi je ponudio rakiju koju „nisam smeo da odbijem“. Objasnio mi je da je rakija srpsko nacionalno žestoko piće, i da je svaki pravi srpski domaćin pravi u kućnoj radinosti te da postoje rakije različitih ukusa i jačine – od jabuke, maline, šljive, kruške, dinje, oraha, kajsije… Ova je bila domaća „šljivovica“, bez dodatog šećera, pravljena od 70-godišnje šljive koja raste u gazdinoj bašti.

 

HAJMO U PROVOD!

Posle nekoliko čašica ovog, kako srbi tvrde, „lekovitog“ pića zamantalo mi se u glavi dok mi je gazda objašnjavao kako da stignem do najposećenije ulice u Beogradu; ulice sa najbogatijom boemskom istorijom, Skadarlije.

Odlučio sam da lagano odšetam do Skadarlije i da se još malo bolje upoznam sa gradom. Iako sam prvi put u Srbiji, osećam se sigurno i poletno od rakije. Ulice su strme i uske. Oseća se vrelina asfalta u gradu, mirisi jorgovana i mnogobrojnih zelenih parkova koji su smešteni u centru grada poput oaza.

Na mom putu ka Skadarliji pitao sam za dalje smernice mlade koji su veselo prolazili. Neki momci su se probijali kroz centar sa flašom piva u rukama pevajući meni nepoznate pesme. Začudila me je njihova srdačnost. Pokazali su mi put do Skadarlije, pokušavajući usput da me nauče neke srpske reči i fraze, veoma zainteresovani za to odakle sam i kako sam čuo za njihov prelepi grad. Sve je tako blizu u centru Beograda.

Nije prošlo više od 15ak minuta moje šetnje a već sam se obreo ispred Skadarlijske česme. Preda mnom je bio širok put, izrađen od kaldrme trošene vekovima. Drvored lipe i hrastova pored puta i stare zgrade nanizane kao niska bisera koja kiti ovu boemsku ulicu.

Odmah iza česme ugledao sam kafanu o kojoj su mi prijatelji  koji su posetili muzički festival „Exit“ prošle godine govorili – VELIKA SKADARLIJA. Iznutra su dolazili zvuci srpske folk muzike, gomila mladih ljudi, svečano obučenih, veselili su se u bašti. Sa druge strane sam ugledao još dva lepa restorana, „kafane“, obraslih u bršljen i cveće. U bašti jednog restorana održavala se tradicionalna srpska svadba, oko stola su bili raspoređeni cigani sa trubama, violinama, harmonikom, a oko stola je igrala mlada cigančica, sa glasom poput najlepšeg slavuja, a pokretima tela kao živa vatra. U rukama je držala neki instrument za koji su mi kasnije objasnili da se zove „daire“, i da je veoma uobičajena pojava u srpskim kafanama i na veseljima.

SRBI SU DRUŽELJUBIV I  VEDAR NAROD!

Ono za šta sam mislio da je preuveličavano godinama jeste lepota srpskih žena. Ni reč nije preuveličana. Dok sam se peo Skadarskom ulicom, svaka žena koja je prošla hodala je graciozno, i bila lepa kao profesionalna manekenka. Ta mešavina slovenske i turske krvi, ponos u očima, visina, duge noge, duge kose, jedra nedra i bokovi koji se njišu… Nisam odoleo da najlepšoj prolaznici ne poklonim ružu koju mali cigančići nude svim prolaznicima. Devojka se zahvalila, a njen čist osmeh i zavodljiv pogled bili su sasvim dovoljni da mi ispune celo to veče radošću i uzbuđenjem.skadarlija street, bohemian street

Ne znam da li me je opila lepota devojke, ili srpska rakija, tek osetio sam potrebu da sednem i odmorim noge u jednoj od prelepih bašta Skadarlije. Tik pored kuće Đure Jakšića, poznatog srpskog slikara, pesnika, dramskog pisca, učitelja, i ponajviše – boema, koji je živeo sredinom 19. veka. Čuo sam da je on najčešće dolazio u kafanu „Zlatni Bokal“, koja postoji na istom mestu od početka 19. veka, i u čiju sam baštu upravo seo.  Tamburaši su svirali po nekoliko pesama, a ja sam, iako ne razumem o čemu pevaju, uživao u živahnoj melodiji koja kao da dira svaku strunu u ljudskom srcu i tera na smeh, radost, plač, uzbuđenje, hrabrost, tugu, melanholiju.

O, ljudi su ovde veoma druželjubivi. Za susednim stolom su sedeli neki mladi srbi. Jedan od njih je veselo pevao i stavljao pare jednom od svirača u harmoniku. Moji novi srpski prijatelji su mi kasnije objasnili da se to zove „sevdah“ – to osećanje sreće, radosti, melanholi i izražene emocije koju oni osete u pesmi. Rekli su mi takođe da ovi svirači sviraju „starogradske“ pesme i da su neke od njih stare i po tri, četiri veka. Objasnili su mi da vole da dođe u baštu Skadarlije na „zagrevanje“ pred pravi provod, jer su u pored tih bašta i u njima stanovale i sedele mnoge poznate ličnosti, a među njima književnici Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Antun Gustav Matoš, Bora Stanković, Branislav Nušić, Dragomir Brzak, braća Vojislav i Žarko Ilić, glumci Milorad Gavrilović, Dobrica Milutinović, Žanka Stokić itd.

Naručili su jela karakteristična za Srbiju. Cene su i više nego pristupačne za kvalitet koji nude. Oko 8 evra je košta moj obrok.

predjelo

Poneseni pesmom i dobrim raspoloženjem naučili su me i par srpskih reči poput – dobar dan, izvinite, dovidjenja, kako ste i mnogo si lepa.

 

SKADARLIJA MESTO ZA POZNATE

Sedamdesetih godina Skadarlija se „pobratimila“ sa pariskom boemskom četvrti Monmartr. Posle sređivanja, u čarima Skadarlije uživali su kraljica Elizabeta, španski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija, Džordž Buš stariji, Margaret Tačer, Vili Brant, Alberto Moravija, Sandro Pertini, Đina Lolobriđida, Bert Lankaster, i mnogi drugi.

Nekadašnju atmosferu i bogatu beogradsku istoriju leti dočaravaju glumci odeveni u građanske kostime iz 19. i s početka 20. veka. Razni programi upotpunjavaju kafanski ambijent, a uprava grada je u  poslednjih nekoliko godina postavila po dvadesetak oslikanih tezgi na kojima se tokom leta prodaju suveniri.

kuća Đure Jakšića

Pored gastronomske i kulturno-umetničke ponude vikendom, po ulici dugoj oko 500 metara šeta i skadarlijski dobošar, koji najavljuje događaje i priča o istoriji Skadarlije. Kako su mi moji novi srpski prijatelja ispričali uz dobro, domaće vino,  gradske vlasti su poslednjih godina pokušavale da aktuelizuje Kuću Đure Jakšića, pa se sve više značajnih programa (izložbe, koncerti, radionice, tribine, književni susreti…) ovde organizuje tokom cele godine.

Ugledao sam neku skupinu ljudi okupljenu preko puta bašte u kojoj smo sedeli, pa su mi prijatelji objasnili kako će se svake subote tokom jula i avgusta 2016. godine u Skadarliji, ispred osnovne škole „Skadarlija“, raditi bioskop pod otvorenim nebom, u kome će se besplatno prikazivati najveća ostvarenja srpske kinematografije, srpski i jugoslovenski filmovi koji su obeležili različite epohe i generacije Beograna.

Noć više nije bila tako mlada, a domaće crno vino je zagrejalo krv u venama, pa sam sa mojim novim prijateljima krenuo u dalju avanturu; u novootvorenu party četvrt u Cetinjskoj ulici, odmah pored Skadarlije, gde je lociran ogroman broj hipsterskih klubova i kafića urbanog duha…

12 thoughts on “SKADARLIJA – SRCE BEOGRADA

  1. Super sajt, neko i da pise o nasim gradovima, ulicama !!! Skadarlija mesto koje ima dusu, proslost , sadasnjost i buducnost. Mesto nasih dedova, oceva i sada nas 🙂 odlican tekst, odlicno mesto !

Ostavite odgovor

Top