Vi ste ovde
Početna > Gastronomija > O VINU I LJUDIMA

O VINU I LJUDIMA

o ljudima i vinu

Pre tri godine, zahvaljujući čoveku koga mnogo volim, postala sam pasionirani ljubitelj vina. Probala sam „crna“ vina, bela vina, suva vina, slatka vina, polu-slatka vina, različite verzije rozea, penušava vina, vina stara preko 30, 50, pa čak i 120 godina. Vina koja prave i čuvaju pravoslavni monasi, i vina iz papskih podruma. Probala sam vina iz Italije, vina iz Francuske, vina iz Španije, Portugalije, Čilea, Brazila, Argentine, celog Balkana, pa čak i sa Novog Zelanda i Australije! I pored svega, čvrsto tvrdim, Srbija je zemlja dobre rakije i još boljeg vina! Uvek ću prednost dati malim, domaćim destilerijama, jer tu, na brdovitom Balkanu, krije se pravo blago neistraženih aroma i ukusa, koje se pažljivo dobijaju tradicionalnim recepturama, od najlepših zrna domaćih sorti. Takođe, naša zemlja je prebogata autohtonim sortama. Reč „autohtono“ podrazumeva da nešto postoji i živi negde od davnina, da nije doneto sa nekog drugog područja. Današnji trend u svetu vina i somalijerstva, sve više naglašava gajenje autohtonih sorti grožđa i to na prirodan način, bez korišćenja ikakvih sintetičkih sredstava. Postoje vinarije u Srbiji koje su odabrale pravac gajenja autohtonih sorti grožđa. One sve više naginju ka uzgajanju tradicionalnih sorti kao što su: tamjanika, prokupac, kadarka, rskavac, bermet, frankovka.

Tako bih izdvojila vinarije Panić  i Matalj koje su jedne od retkih vinarija koje gaje crnu tamjaniku! Oni ne koriste pesticide u zaštiti grožđa, kao ni sintetička sredstva u njihovim vinarijama – nema aromatizacije, ne dodaju se tanini, nema filtriranja. Ceo proces izrade vina je u potpunosti – prirodan – i kao takav, može ozbiljno da konkuriše svetski poznatim vinarijama koje rade sa internacionalnim sortama. Ono što autohtonu sortu i vino dobijeno od nje odlikuje i razdvaja od ostalih vina je jedinstvenost koje ima, a koja potiče od zemlje, načina uzgajanja i metoda pravljenja vina.

 

Predstavićemo vam neke od glavnih autohtonih sorti vina za naše područje, kao i njihove osnovne karakteristike, na osnovu kojih ćete lako moći da ih prepoznate „na prvi miris i gutljaj“.

 

BERMET

  • Desertno vino, veoma slatkog ukusa i velikog procenta šećera, koje je specijalitet Fruškogorske regije;
  • Njegova upotreba je prvenstveno bila medicinskog karaktera – koristio se za poboljšavanje varenja i kao afrodizijak, a kasnije je počeo da se proizvodi za široku upotrebu;
  • Sličnog je ukusa kao Vermut, mada je tačan recept proizvodnje dobro čuvana tajna nekolicine porodica koje ga još uvek proizvode.

TAMJANIKA

  • Ova stara autohtona sorta grožđa je do pre nekoliko godina bila skoro zaboravljena.
  • Tamjanika je pitko i harmonično vino, veoma prijatnog ukusa i mirisa i posebne slasti.
  • Ovo vino je raskošnog ukusa, slamnastožute boje sa zelenim odsjajem, karakterističnog je muskatnog ukusa i mirisa, i u sebi nosi kombinaciju začinskih tonova tamjana, cimeta i bosiljka, i voćne tonove ananasa i jagode.
  • Lepo se slaže sa ribom i morskim plodovima, a posebno s kolačima od oraha, lešnika i badema.

 

KADARKA

  • Kadarka se odlikuje elegancijom, lakoćom, pitkošću, rafiniranošću i umerenim prisustvom odgovarajuće kiseline.
  • Posebna aroma me podseća na blagi ukus koštunjavog a osvećavajućeg voća kao što je trešnja i višnja.
  • Nakon dužeg vremena konzumiranja kadarke, njen ukus privlači i podstiče čoveka da je ponovo proba.
  • Subotičko-horgoška peščara je posle Prvog svetskog rata bila veliki izvoznik kvalitetnih vina za Evropu. Kadarku su u ova područja doneli Srbi, a sačuvali Mađari.
  • Postoji više varijanti kadarke, kao što su: crvena kadarka, kadarka siler, bela kadarka, kadarka roze i desertna kadarka.

 

KEVEDINKA

  • Kevedinka je interesantna autohtona sorta koja je nastala na Fruškoj Gori, a u 17. veku se nastanila u Horgoškom Vinogorju.
  • Vino je svetložute boje sa zlatnim odsjajem na obodu, dobre je bistrine i refleksije.
  • Arome su bogate i kompleksne, ističu se voćne note sa dominacijom breskve, zatim livadskog meda i u samoj pozadini zova. Na nepcima je puno, slasno, kremasto i voćnog karaktera koji se lepo uklapa sa mednom notom, što ga čini pitkim iako mu nedostaje kiselost. U završnici je takođe izražena slast, ima lep voćno-medni karakter i veoma je postojana.
  • Služi se sa ribom, ljuskarima, teletinom, piletinom i polumasnim sirevima.

PROKUPAC

  • Prokupac je naša stara autohtona sorta koja je u prošlosti imala mnogo veći značaj nego danas. Po nekim zapisima, ova sorta se gajila i u vreme Cara Lazara.
  • Prokupac je sorta koju treba gajiti na suvim, propusnim, kamenito-šljunkovitim mestima, prvenstveno u toplijim, južnijim krajevima Srbije.
  • Sadržaj šećera se kreće oko 18-22%, pa je ovo vino veoma pitko, slatko i osvežavajuće, sa 10-12% alkohola.
  • Prokupac ima boju rubina. Odaje svež miris zrelog crvenog voća sa umerenom i dobro uravnoteženom strukturom. Vina mogu služiti za kupažiranje sa drugim sortama, ali takođe i za proizvodnju jačih alkohola – lozovače i vinjaka.

Sinoć sam pružila šansu maloj destileriji iz okoline Jagodine – i iznenadila se! „Mala noćna muzika“ – odličan kvalitet po veoma povoljnoj ceni.

Moje omiljeno, svetsko a naše, vino je Aurelius Kovačević.  Bolje je od svakog inostranog vina koje sam ikada liznula, a to se meri punoćom ukusa, opijajućim mirisom i osećajem apsolutnog blaženstva koje se u telu stvara tek nakon jednog gutljaja. Vina koje porodica Kovačević nudi potiču od grožđa iz porodičnih vinograda u Irigu, kao i iz drugih delova fruškogorskog vinogorja i iz šireg sremskog vinskog rejona. Na njima je vredno radilo četiri generacije porodice Kovačević, budući da tradiciju izrade vrhunskog vina brižljivo neguju i razvijaju, još od prvih godina prošlog veka. Uz najsavremeniju tehnologiju i mašine za rad, i dugu porodičnu tradiciju, vinarija Kovačević predstavlja spoj modernog i tradicionalnog i predstavlja jedan od najprepoznatljivih srpskih brendova u novovekovnom vinarstvu. Ali to nije sve. Ukoliko krenete u istraživanje Fruške Gore, ne zaboravite da posetite i njihov restoran koji pored standarno najboljih vina i bogate kuhinje nudi i udoban smeštaj. Razlog više da se u potpunosti prepustite carima vina i zaplovite u vašu nezaboravnu avanturu.

 

Od toga da li je flaša staklena, kristalna, zlatna ili plastična, koje ime je na njoj i godina, koje geografsko poreklo, meni je uvek bilo bitnije kakav se proizvod nalazi unutra i koliko sreće može da pruži. A domaća vina vam mogu pružiti nezaboravna iskustva i trenutke izistinskog uživanja. Međutim, ljudi su mahom plitka stvorenja – traže vina sa inostranom etiketom, sa zvučnim imenom, sa privlačnim dizajnom ili ambalažom koja deluje skupo. Uglavnom na kraju i dobiju samo prazno ime, lepu flašu ili etiketu. Takvi su i kada traže druge ljude – gledaju „etiketu“, koliko je „skupo“ doći do njih, koliko košta ono što imaju na sebi, kakav je „dizajn flaše“ i da li su „uvozni proizvod“ (jer sve što je strano bolje je od domaćeg, je l’ te? Obećane zemlje, dobri ljudi i ostali roze jednorozi)…

Volim svoje ljude baš kao što volim svoje vino – da su od pitome sorte, da su kvalitetni, da su ono što jesu (a ne da se kriju iza svojih „etiketa“ i „fensi pakovanja“), da oplemenjuju dušu, da uz njih možeš  iskreno da se veseliš ali i da plačeš, i da ti i od jedne „čašice razgovora“ sa njima zatitra iskren osmeh na licu.

Svoje vino i svoje prijatelje – birajte pametno!

5 thoughts on “O VINU I LJUDIMA

Ostavite odgovor

Top