Vi ste ovde
Početna > Delicia > NA PEŠTERSKOJ VISORAVANI KAO DA JE VREME STALO

NA PEŠTERSKOJ VISORAVANI KAO DA JE VREME STALO

Najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu i jedna od najvećih u Evropi postalaje  pravi hit među ljubiteljima turizma novih neisraženih, netaknutih predela i ničim narušenih prirodnih lepota. Poslednjih godina je postala popularna među ljubiteljima turizma. Razlog je njena ušuškanost i nepristupačnost jer se nalazi iza sedam veličanstvenih planina koje, kad dođete na ovu prostranu visoravan, možete obuhvatiti samo jednim pogledom.

Golija, Javor, Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar okružuju ovu visoravan sa svih strana, pružajući predivne vidikovce. Pešter je poznat i kao srpski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali i srpski Tibet. Sa nadmorskom visinom od 1150m i  površinom od 63 kvadratna kilometra ona predstavlja jedinstvenu, očaravajuću i  ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope.

Kada se od Novog Pazara, Ivanjice, Prijepollja ili Nove Varoši popnete na Peštersku Visoravan od prvog pogleda na beskrajno prostranstvo i blago zatalasanih pašnjaka, budete prosto opčinjeni širinom pogleda i otvorenog neograničenog prostora koju se tek na horizontu spaja sa nebeskim prostranstvom i oblacima.

HRANA NA PEŠTERU

Kada se kaže Pešter, mnogi ljudi najpre pomisle na hranu. Sjenički sir je jedan od najčuvenijih na celom Balkanu. Jagnjetina sa Peštera je redak specijalitet kakav je teško naći u drugim krajevima a telenina iz ovih krajeva je izuzetna poslastica na trpezama širom naše zemlje i Evrope. Postoje  poslastice koje ne mozete nigde okusiti sem na Pešteru kao sto je JARDUM – gusti specijalitet od ovčijeg mleka, Sjenički SUDZUK ili jela od heljde koja se ovde pripremaju sa velikom ljjubavlju i posebnim zadovoljstvom.

Ako volite ribu, najkvalitetniju moguću pastrmku možete uloviti u nekoj od obliznjih reka i jezera ili kupiti na jednom od dva poznata i proverena ribnjaka. Sjeničke pite i orijentalne poslastice pretstavljaju specijalitete o kojima ne treba trošiti reči već se moraju okusiti i uzivati u njihovim ukusnim zalogajima.

DOMAĆI PROIZVODI

Pešerska visoravan je nadaleko čuvena po najekskluzivnijim proizvodima domaće radinosti. Ćilimima, serdzadama, torbicama, čarapama, prslucima, sa karakteristicnim orijentalnim i balkanskim motivima u kojima se preplicu vekovna tradicija, neponovljiva veština ovdašnjih tkanja i originalna ekskluzivnost ručnih radova. Čilimi sa Pestera putovali su vekovima u najudaljenije krajeve Evrope ukrasavajucši neke od najotmenijih cuvenih Evropskih dvorova. Na svakom santimetru ovih rukotvorina se vidi istovremeno i veština njihovih tvoraca i bogatstvo i slojevitost ovog prostora.

LJUDI NA PEŠTERU

Ovo mesto takođe važi za najnerazvijeniji deo Srbije gde živi jako malo ljudi. Oni se pretežno bave poljoprivredom na davno zaboravljeni seoski način. Kao sto je ova prostrana visoravan, u eri sveopsteg ubrzanja, klimatskih promena i prividnog tehnoloskg napredka, zadržala osobine čistog prirodnog i ničim narušenog dela planete, tako su i ovdašnji ljudi, u eri sveopšteg egoizma i individualizma, zadržali nešto od one starinske gorštačke gostoprimljivosti po kojoj su vekovima poznati ovi krajevi. Sjenica je čuvena po dobrim poštenim srdačnim ljudima, uvek spremnim da vam pomognu, pruze ruku, nađu se u nevolji, dočekaju i ugoste.

Gostima se ovde servira sve najbolje što domaćin ima u svojoj kući. Ponuda hrane kao što je dobro primetio jedan putopisac podseća na švedski sto a poluprazna čaša pretstavlja odraz negostoprimljivosti i nedostatka dobrih manira. Iako žive jako skromno oni si srećni, nasmejani i vole život… uživaju da parče hleba podele sa svojim prijateljima. Žive mirnim seoskim životom i raduju se kada nekog ugoste i provedu vreme sa njim. Preko zime su u Sjenici jer tada Pešterska visoravan postaje hladni Sibir gde snegovi gospodare prostranstvom i gotovo je nemoguće živeti pod takvom uslovima. Posle hladne i duge zime proleće nečujno dolazi u ovaj kraj i vredni ljudi se vraćaju na svoja skromna imanja, puštaju stoku na ispašu i stvaraju prvoklasne organske proizvode koje kasnije i prodaju.

Dok smo išli ka Sjenici prošli smo kroz selo „Karajukića bunari“ gde smo uživali u potpunom miru i tišini ali i u gracioznim konjima koji si slobodno šetali poljanom i pasli trave koje ima u izobilju na Pešteru.

Na slikama je prikazano selo „Tuzinje“ gde smo sa našim domaćinima uživali u svežem ovčijem mleku i poznatom, najboljem Sjeničkom, ovčijem siru.

Svakako nesvakidašnje I NEZABORAVNO putovanje i pejzaži koje vredi posetiti makar i u prolazu…❤

Ostavite odgovor

Top