Vi ste ovde
Početna > Zanimljivosti > KRSNA SLAVA KOD SRBA

KRSNA SLAVA KOD SRBA

srbija, hriscanstvo, ortodoks, tradicija, slava, svetac, koreni, sloveni, slavski kolac, zito, vino, slavska sveca

Krsna slava je praznik koji krasi samo živote pravoslavnih Srba. Ukoliko se zadesite u domu nekog od svojih pravoslavnih, srpskih, prijatelja u vreme slave – stomaci će vam bez sumnje biti puni. Običaji za ovaj praznik  su slavska sveća, slavska pogača I piće. Puno je paganskog uticaja u životu srpskih pravoslavaca, pa osim što praznuju sve pravoslavne, hrišćanske, praznike, takođe i svaki dom ima svog sveca zaštitnika. U srpskim domovina, najčešće se slavi Sveti Nikola i Sveti  Arhanđel Mihailo, 19. decembra i 21. novembra. Neke srpske slave su mrsne, a neke isključivo posne, pa ćete pored jagnjetine, prasetine, ribanog kupusa i preukusnog prebranca, kao i nezaobilazne srpske sarme,  svoje stomake moći da obradujete i smuđem, pohovanim oslićem, lignjama, i salatom od krompira.hrana

Samo ime paznika – „Slava“ označava krsno ime, krsnu slavu.Sveti (etimologija ove reči najverovatnije vodi do sanskrita i reči „šrava“ koja, nešto izmenjena u izvedenim slovenskim jezicima, tako i srpskom, poprima današnji oblik) je prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Srbi su slavu, kroz vekove, kontinuirano i najduže zadržali. Tragove ovog običaja imaju ili su doskora imali svi Sloveni, pa i Indoevropljani: Tračani, stari Grci, Dačani, (sa ostacima u Maloj Vlaškoj), Iliri ( sa ostacima kod Cincara i severnih Albanaca), Rimljani i dr. Slični običaji se sreću i u Makedoniji, i delovima Bugarske oko Timoka. Slava se sreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, gradu Baru sa okolinom, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskom Grahovu, kod Albanaca katolika, nekih Muslimana u Bosni i Sandžaku, pravoslavnih Vlaha, Goranaca i Hrvata na Kosovu.

Najviše pristalica ima verovanje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog (ili šire, indoevropskog) praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu. Najstariji pomen slave u našim krajevima potiče iz 1018. godine.

Neki tvrde da je svako pleme usvojilo svog zajedničkog zaštitnika, dok ostali i dalje tvrde da slava samo predstavlja sveca koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika. Ponekad bi se desilo da se nova slava usvoji kada postoji verovanje da se neki svetac zalagao za neku vrstu spasenja. Novi svetac bi bio usvojen na mestu starog, čiji dan bi se i dalje obeležavao paljenjem sveće, ali sa mnogo manje slavlja.

spasovdan
Beograd je za svoju slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd prestonicom Srbije

Postoji i teorija da krsno ime – slava, pripada kultu mrtvih.  Poziva se na upotrebu koljiva o krsom imenu, koje se upotrebljava u kultu mrtvih. Međutim koljivo je grčkog porekla i uneto je preko crkve u naše gradske običaje, izuzetno ponegde i po selima u okolini većih gradova i manastira. U prilog ovog demantija, da je slava kult mrtvih, je činjenica da u kultu mrtvih nema radosnih raspoloženja, a u slavi ona nastaju pre proslave, za vreme gošćenja, i traju do završetka proslave.Prema tome, krsna slava svuda u Srba obuhvata redovno samo žive, a tek izuzetno i mrtve.

Stari Sloveni su svoje bogove smatrali svojim precima i tako su se prema njima i odnosili. I religija paganskih Srba bila je autentična i snažno utkana u čoveku. Zato je ovaj značajni narodni običaj kod Srba imao veliku važnost i zato se i održao hiljadama godina. Posle primanja hrišćanstva crkve su revnosno pristupile iskorenjavanju ovog paganskog, mnogobožačkog običaja.

Kako je paganski narodni običaj bilo nemoguće iskoreniti i kod ranih hristijanizovanih Srba, mudri srpski arhiepiskop Sveti Sava je u 13. veku kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da ih nasilno i uzaludno ne progone, nego da im daju hrišćansko obeležje. Slično su postupile i druge crkve i jednobožačke religije. Tako slava stiže u hrišćansko-pravoslavne običaje.

U mnogim mestima je običaj da pre slave sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu (osvešta vodu), od koje će kasnije da bude umešen slavski kolač.

Domaćica, najčešće dan pred slavu, priprema činiju sa vodom, bosiljak, sveću, kandilo, tamjan, te pali kandilo ispred ikone. Tada sveštenik osvešta vodu kojom će biti umešen slavski kolač. Za tu priliku je potrebno pripremiti: kadionicu, vatru ili briket specijalnog uglja, tamjan, sveću, svećnjak (čirak), bosiljak i posudu čiste vode. Osvećena vodica se tretira kao svetinja i njome se pažljivo rukuje. Kada se uoči samog dana slave završe sve pripreme za sutrašnji dan, tom vodom i brašnom, kao i ostalim dodacima (kvasac, so…) se mesi slavski kolač.slavski kolac

Pred slavu u kući se kuva žito (koljivo). Žito može da se kuva na više načina. Kuvano žito ili koljivo je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena. Kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Smatra se da ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života.

Kada osvane dan slave, u crkvu se nosi slavski kolač, žito i crno vino. U crkvi se vrši zajedničko osvećenje žita i blagosiljanje hleba i vina, a onda sveštenik svako žito posebno prelije, i svaki kolač posebno reže. Tom prilikom svečar preda svešteniku pre liturgije, čitulju (spisak živih i preminulih članova porodice) radi pomena i vađenja čestica na proskomidiji-živih za zdravlje, a preminulima za pokoj duše.

Kolačar (onaj ko nosi kolač u crkvu) prilaže crkvi svoje darove:tamjan,ulje,vino…, a u novije vreme je to i novac, koji crkva troši shodno svojim potrebama.

Tamo gde je nasleđena porodična praksa da se kolač reže u kući još uveče, ili rano ujutru stavi se na sto sve što je potrebno za obred, a sto je za tu priliku okrenut prema ikoni, odnosno prema istoku. Na stolu treba da su: slavski kolač, žito (koljivo), čaša crnog vina, sveća, spisak živih i preminulih članova porodice radi molitvenog pomena, kadionica sa briketom i šibicom ili upaljačem. Pored vina i žita se nalazi kašičica, a pored slavskog kolača nož. Pred sam početak obreda se pali sveća (može i ranije), dok je kandilo upaljeno još uveče, i gorelo je u toku noći. Kad sveštenik dođe u kuću, na stolu je sve što je potrebno. Posle uobičajnog pozdrava, domaćin priđe sveći, prekrsti se i pripali je. Posle toga sveštenik, čita molitvu Oče naš, i tropara slave, i na kraju molitvu za osvećenje žita. Za vreme ovog obreda, okade se: ikona,slavski kolač, žito (koljivo), vino, prostorija u kojoj se slavi, kao i prisutni članovi porodice i gosti. Neposledno posle obreda, ne prekidajući tok, sveštnik prelazi na rezanje slavskog kolača. Za to vreme počinju da se pevaju tropari.

Slava okuplja celu porodicu i obično se priprema gozba, uključujući tradicionalna jela: slavski kolač i žito koje se pravi od kuvane pšenice. Može da se pripremi na razne načine, ali najčešće sadrži orahe, oraščiće i/ili karanfiliće i med. Pšenica je simbol Vaskrsenja Hristovog.

Slava je idealna prilika da se porodica okupi, da se prijatelji, koji su inače opskrhani poslovnim obavezama, na taj dan sastave i pričaju, goste se, pevaju i vesele u ime sveca zaštitnika.srbija, hriscanstvo, ortodoks, tradicija, slava, svetac, koreni, sloveni, slavski kolac, zito, vino, slavska sveca

3 thoughts on “KRSNA SLAVA KOD SRBA

  1. Hello
    this is my first visit to your site

    Great your site. When i view your article and view your site have good.
    I like your site.I have feel good in your content the best.
    Article have good on cyber world.

    Thank for sharing article
    http://www.sinidomino.com/

Ostavite odgovor

Top