Vi ste ovde
Početna > Destinacije > KOPAONIK IZ NAŠEG UGLA

KOPAONIK IZ NAŠEG UGLA

kopaonik, seoski turizam, receptivni turizam, agrarni turizam, poljoprivreda, domace zivotinje, planina, putovanja, rakija, prsuta, organska hrana, pesacke ture, domaci specijaliteti, srpska kuhinja, priroda, prirodne lepote srbije, istrazi srbiju,

Kada imate savršenog vodiča koji u vama zna da probudi nostalgiju za vremenom koje čuva naš identitet kroz vekove i da vas potpuno oduševi nesvakidašnjom turističkom ponudom, onda putovanje ne može da bude promašeno. Potrudiću se da ne budem previše opširna, a opet da vam dočaram prirodu predivne zapadne Srbije.

POČETAK NAŠE AVANTURE

Seli smo u kola i krenuli u jednu seosko pešačku avanturu. Odmah da vas obavestim da ovo nije Kopaonik na koji je možda večina navikla. Ispijanje kafice u hotelima, slikanje u spa centru, itd. zaboravite! Ništa fensi, vec tipična ruralna ruta i mnooogo pešacenja! Dok smo prolazili autoputem Ljig-Gornji Milanovac-Čačak-Kraljevo stigosmo do naše planine Kopaonik. Pre samog ulaska u Jošaničku banju, sa desne strane, na litici u daljini, ponosito nas pozdravlja tvrđava Maglič. Ova gospođica se tajanstveno vija među oblake i deluje kao kamena kraljevska kruna, okružena zelenilom.  Da biste uživali u njenim zidinama morate da odvojite ceo dan. Srednjovekovni grad Maglič gledan odozdo, deluje gotovo nedostižno na vrhu velike stene. Podignut je na strmoj litici na 150 metara iznad nivoa reke Ibar, na jednim od zapadnih ogranaka Stolova. Mnogi ga smatraju klasičnim primerom srpske srednjevekovne vojne arhitekture. Preživeo je sve nevolje i ratove verovatno zahvaljujući svojoj nepristupačnosti a glavna funkcija mu je bila zaštita puta duž klisure koji spaja dva crkvena sedišta: Žiču i Pećku patrijaršiju kao i cele Raške od neprijateljskih upada sa severa.

DOLAZAK NA KOPAONIK

Bilo nam je potrebno oko četiri sata da stignemo do centra Kopaonika, mestu poznatijem kao „Sunčana dolina“ laganom vožnjom. Naravno, mene nije zanimao taj komerzijalizovani deo planine vec onaj ušuškani, udaljen od gužve, u samoj prirodi. Nedostajalo mi je da se osamim, izolujem na trenutak od svega, sednem na travu, posmatram zalazak Sunca, iskljucim telefon i smestim mozak na ispašu. 🙂

kopaonik, seoski turizam, receptivni turizam, agrarni turizam, poljoprivreda, domace zivotinje, planina, putovanja, rakija, prsuta, organska hrana, pesacke ture, domaci specijaliteti, srpska kuhinja, priroda, prirodne lepote srbije, istrazi srbiju,

Centar je obogaćen novim hotelima, apartmanima, restoranima, dobrim kafićima o kojima smo već pisali. Međutim, ovde su mi privukli pažnju meštani koji su po pristupačnim cenama prodavali svoje proizvode. U najavi sam znala da ću bankrotitati. SVE je tako ukusno, korisno, lekovito. Kako kući da se vratim bez domaće goveđe pršute, rakije, slatkog, vunenih čarapa, kad na vrata pokucaju hladni dani i ostalih đakonija. Moja preporuka je da probate rakiju dunju, kupinovo vino i medveđu krv, za koju se kaže da leči sve boljke ali molim vas jedna ČAŠICA ujutru, ne više jer brzo hvata ako niste u treningu. 🙂

kopaonik, seoski turizam, receptivni turizam, agrarni turizam, poljoprivreda, domace zivotinje, planina, putovanja, rakija, prsuta, organska hrana, pesacke ture, domaci specijaliteti, srpska kuhinja, priroda, prirodne lepote srbije, istrazi srbiju,

Usledila je pešacka tura ka Pančićevom vrhu, najvišem vrhu Kopaonika. Lagan je uspon i potrebno vam je oko pola sata da dođete do prelepog vidikovca. Možete koristiti i zičaru da se vinete u visine Pančića ali ja vam savetujem da krenete peške kroz čistu, mirišljavu i netaknutu prirodu naše planine. Videćete predivne prizore i popričati sa vrednim ženicama koje beru divlje kupine, maline i borovnice a možete i vi da zasednete i uživate u ukusima tog divljeg, neprskanog, preukusnog bobicastog voća. Pored toga srešćete čobanine koji čuvaju krave i vode ih na ispašu. Tako smo upoznali veterinara Dejana koji ima 17 krava i svaka od njih je uhranjena, da ne kažem sa zavidnom figurom 🙂 On i njegova dva hrabra, neustrašiva mini psa doprinose razvoju naše poljoprivrede. Malo smo ćaskali sa njim i saznali koja krava je najnezgodnija, koja daje najviše mleka, koja se ne plaši od kučića, niti prati komande, koja voli da sluša Betovena i jos svašta nešto. Njemu posao nije lak. Mnogo uloženog rada, truda i vremena ali Deki kaže da voli svoj posao i istinski uživa kada  brine o svojim životinjama. One su mu na tome zahvalne  tako što daju vrhunsko tele, sjajno mleko i nesvakidašnje doživljaje. Ovde je jedan čobanin, vičan u čuvanju stada, po sezoni od Đurđevdana dok nije pao prvi sneg, negde do kraja oktobra, zaradio oko 6000e. Šešir, slamka, jedan ili dva psa,  kontrola i briga o 300 ovaca ceo dan i po 1000 evrića mesečno, uzimajući u obzir da čuvanje ovce po sezoni košta 20e.

kopaonik, seoski turizam, receptivni turizam, agrarni turizam, poljoprivreda, domace zivotinje, planina, putovanja, rakija, prsuta, organska hrana, pesacke ture, domaci specijaliteti, srpska kuhinja, priroda, prirodne lepote srbije, istrazi srbiju,

Nakon čašice rakije, tj razgovora sa Dejanom nastavili smo naše putovanje. Kada smo stigli do vrha, imali smo sta da vidimo prostranstvo koje hrani i dušu i telo. Tu smo proveli pola sata, sedeći na travi i posmatrajući kako ptice slobodno lete kako se smrče njišu na povetarcu. Nakon toga krenulo je spuštanje i prelazak na sledeći još fascinantniji vidikovac. Međutim pošto sam ja uvek gladna i to me čini jako nervoznom predlog je bio da imamo izlet u prirodi kako bi se gladno dete nahranilo. Hranu imamo, peškir imamo, vremena imamo. Oko 16h Sunce nas je grejalo a vetar s vremena na vreme hladio, a mi smo uživali u domaćoj pršuti, rakiji, jajima, ajvaru, paradajizu i ljutoj papričici. Opila su nas priroda i mirisi sveže trave da umalo nismo zaboravili na drugi vidikovac. Negde oko 19h dok je još bio dan spremili smo se i sa punim stomacima krenuli na sledećem odredištu tačku sada već brzim koracima.

kopaonik, seoski turizam, receptivni turizam, agrarni turizam, poljoprivreda, domace zivotinje, planina, putovanja, rakija, prsuta, organska hrana, pesacke ture, domaci specijaliteti, srpska kuhinja, priroda, prirodne lepote srbije, istrazi srbiju,

Trebalo nam je oko 45 minuta da stignemo kretajući se kozijom stazom, kroz šumu ali se nismo predali. Sunce samo što nije zašlo. U daljini vidim da je malo jači uspon do naše tačke ali bez predaje smo uz društvo vetra stigli do samog vrha tačno na zalazak Sunca. Ogromna brda, napuštene kuće, carstvo šume, i nas četvoro. Nigde nikog nema.

Seli smo malo na Galetovu klupu koju su darovali Kopaoniku porodice Popara,Milojević i Lasković a zatim krenuli ka litici par koraka da se prepustimo prirodi koja nas je nesebično grlila. Pogled i jedinstveni sumrak je bio vredan svakog našeg, ne tako lakog, koraka do vrha. Boje neba su se smenjivale i igrale svoju igru pokazujući ponosno šta to one mogu. Nebo, ah to nebo, ljubičasto ružičasto plave boje…

Mrak je već zagosporio prirodom i vreme je bilo da se krene putem Golije, naše neistražene i zapostavljene planine. Priča koja sledi vas neće ostaviti ravnodušnim. Zaboravljena sela u kojima žive prostodušni, srdačni ljudi, prelamanje sadašnjosti i prošlosti i deca koja veselo trčkaraju poljanom, bude posebna osećanja…

kopaonik, seoski turizam, receptivni turizam, agrarni turizam, poljoprivreda, domace zivotinje, planina, putovanja, rakija, prsuta, organska hrana, pesacke ture, domaci specijaliteti, srpska kuhinja, priroda, prirodne lepote srbije, istrazi srbiju,

3 thoughts on “KOPAONIK IZ NAŠEG UGLA

Ostavite odgovor

Top