Vi ste ovde
Početna > Zanimljivosti > GDE SE KRIJE KOLEVKA EVROPSKE CIVILIZACIJE?

GDE SE KRIJE KOLEVKA EVROPSKE CIVILIZACIJE?

Skriveno od očiju javnosti, čak i od onih znatiželjnih posetilaca, zaljubljenika u istoriju, na obali Dunava, samuje jedno, skoro zapostavljeno arheološko nalazište. Bila bih skromna ukoliko ne bih posvetila par rečnica mestu koje na svojim bedrima nosi značajne tragove svetske istorije! Stoga, zaboravimo na lažnu skromnost i uplovimo u jednu vrlo poučnu i zanimljivu priču kojoj su prostor dali i mnogi inostrani portali!

Vinča je najveće i najznačajnije istraženo neolitsko naselje u Evropi i veliko naselje koje je bilo sedište prve urbane evropske civilizacije. Pored predivnog pogleda na Dunav, naznačajnije kulturno blago u Srbiji, Vinča, je bila centar najrazvijenijeg neolita, prva evropska metropola i središte civilizacije koja je prva u Evropi podigla gradove i obrađivala metale. Ono što predstavlja  svetski značaj za ovo  dragoceno arheološko  nalazište je podatak da evropski neolit nije uvezen iz Mesopotamje vec da je autentičan.

Vinča se nalazi na 14 kiilometara udaljenosti od Beograda, na putu ka Smederevu. Međutim, osnovni problem je što  na putu ka arheološkom nalazištu Vinča nema nijedne table, ni jednog putokaza koji bi zainteresovanom putniku pomogao da otkrije gde se kriju ruine „centra sveta“ nekadašnjeg neolita. Mesto, koje bi u bilo kojoj zapadnoevropskoj državi predstavljalo magnet za turiste i turističku atrakciju najvišeg ranga, samuje, napušteno. Tamo ne vozi nijedan autobus. Jedini način da se priđe ušuskanom mestu jeste uz pomoć kola ili ako ste pasionirani ljubitelj bajkinga, hajkinga, samo napred!  Putokazi vam mogu biti meštani koje ćete sigurno sresti i koji će vam pokazati pravac.

arheologija, civilizacija, evropska civilizacija, istorija, kultura, neolit, madje kamen doba, istrazivanja, beograd, srbija, putovanja, ture, vikend ture, agrarni turizam, seoski turizam, spomenici, dunav

Dok sam se laganim koracima pela uz stepenice u daljini se nadzirala stara runirana kućica, u jako lošem stanju gde se čuvaju eksponati stari čak 5000 godina pre nove ere. Gospodin Dragan Jankovic, kustos, vedrog duha i bogatog istorijskog znanja bio je raspoložen da mi posveti pola sata njegovog vremena i upozna sa načinom zivota u doba neolita. Za mene najfascinantnije otkriće jeste način na koji su oni živeli, civilizovano, složno i bez rata. Može se reći primer današnjem vlasti, odnosno bezvlasti.

arheologija, civilizacija, evropska civilizacija, istorija, kultura, neolit, madje kamen doba, istrazivanja, beograd, srbija, putovanja, ture, vikend ture, agrarni turizam, seoski turizam, spomenici, dunav

Nego da krenem lagano, korak po korak.

POVRATAK U ISTORIJU -DOBA NEOLITA-

Lokalitet zauzima oko 30 hektara računajući i obližnje kuće i voćnjake. U Vinči se nalazi 10 i po metara arheoloških nalaga koje su nastale tako što se na jednom mestu živelo 7500 godina. U Vinči se živelo u neolitu –  mlađe kameno doba, pa se živelo u bakarnom dobu, bronzanom dobu, gvozdenom dobu, rimskom dobu, zatim u srednjem veku, sve do danas. Dakle, na jednom mestu se živelo, rušilo, pa gradilo, kako su se smenjivale kuture. U svetu su veoma retka savremena naselja koja imaju takav kontinuitet neprekinutog života. Osam metara naslaga je nastalo u prvih 1000 godina u neolitu, a za 6500 godina posle neolita nastalo je ooo 2 metra naslaga. Što bi značilo da se u Vinči najintenzivnije živelo i gradilo u neolitu!

Kao sto je Troja zastitni  znac bronzanog doba Evrope, Vinča je zaštitni znak neolita Evrope.

Deo kuća iz tog perioda je izgoreo u požaru, malter se ispekao, sačuvao do danas a na tom malteru su vidljivi otisci drvene konstrukcije. Sve kuće imaju istu orjentaciju, nema dvorišta, nema okućnica, sve govori da ovo mesto u to vreme nije bilo selo vec grad! Jedan od prvih evropskih gradova. Ljudi su tada pravili kvalitetne i savremene kuće, sa nekoliko soba. Drvena konstrukcija, zidovi malterisani. Malter su pravili tako što su mešali zemlju, vodu i plevu. Kombinacijom ova tri  materijala dobija se fantastična termizolacija. Sve kuće su sagrađene u vrlo pravilnim nizovima – između kuća se prepoznaju komunikacije, ulice. Imaju i istu orijentaciju: severoistok-jugozapad. Da napomenem da se danas u najrazvijenijim zemljma sveta, najbolje kuće,  tkz. eko kuće, prave na isti način kao što su  se pravile u neolitu. U kući nije bilo ognjišta i otvorene vatre već su imali peć, preteča današnje peći za picu! Naše dede, čukudede, pradede su rođeni u kući sa ognjištem a pre njih su ljudi imali peć.

U nauci  ni dan danas mnogi ne mogu da se snađu u toj činenici da su ljudi u neolitu imali veću kulturu stanovanja nego oni posle njih.

Savršene kuće ali i savršena keramika, rađena ručno, bez vitla govori da su Vinčanci veliku pažnju posvećivali i dizajnu. Imali su posuđe za svaki dan i posuđe za posebne prilike. Poliranjem keramike su smanjili mogućnost poroznosti kako bi se unutra držala tečnost. Najlepši deo zbirke je u Narodnom muzeju koji nažalost ne radi.

arheologija, civilizacija, evropska civilizacija, istorija, kultura, neolit, madje kamen doba, istrazivanja, beograd, srbija, putovanja, ture, vikend ture, agrarni turizam, seoski turizam, spomenici, dunav

 

KAKO SU TRGOVALI

U to  vreme ljudima je bilo potrebno dve sedmice da stignu peške iz Vinče do naselja u blizini današnjeg Soluna. Poznato je da pešak može da hoda brzinom od 6 do 10 kilometara dnevno. Vinčancu je trebalo oko mesec dana da ode na put, obavi trgovinu i vrati se.

Vinčanci su, na osnovu obilja iskopina, bili najuspešniji neolitski trgovci na ovim prostorima. Vinča je bila kulturni i trgovački centar tadašnje Evrope, jer, nema trgovine bez puteva. A u ono vreme su putevi pratili rečne doline. Tu se slivaju skoro sve vode crnomorskog sliva – Sava, Dunav, Tisa, Tamiš, Velika Morava, Drina sa svojim pritokama. Ako bi neko u to doba krenuo sa Bliskog istoka ili obala Crnog mora ili Egeja ka severu i zapadu Evrope on je morao proći ovuda. Ovde je bila raskrsnica svih važnih puteva. Mapa je dokaz zašto je Vinča postala grad i u čemu je bila prednost živeti ovde.

arheologija, civilizacija, evropska civilizacija, istorija, kultura, neolit, madje kamen doba, istrazivanja, beograd, srbija, putovanja, ture, vikend ture, agrarni turizam, seoski turizam, spomenici, dunav

Najtraženija sirovina u svetu u to vreme je bio opsidijan – vuklansko staklo. Važan je jer kad se lomi dobijaju se sečiva oštra kao skalpel. Mnogi skalpeli od tog materijala se koriste i dan danas u hirurgiji, za operaciju oka i srca. Uzimali su drveni stap, pravili procep, u koji su umetali skalpele zatim to zalivali smolom i tako dobijali oštar brijač, oštriji nego što su danas… dok smo se mi pitali da li su se ljudi uopšte brijali u tom dobu. Znali su zatim da uzmu i malo duži štap i ponove proces i naprave kosu za košenje trave. Opsidijan se mogao naći samo na tri mesta u Evropi. Sicilija,Milos u Grčkoj, Karpati. Vinčanci su odlazili dolinom reke Tise do Karpata i u velikim količinama donosili oksidijan a susedi okolo su uzimali upravo od njih, nisu morali dalje da putuju jer je Vinča bila na glavnom putu i na raskrsici. Oni su sa cinabaritom i malahitom, kojeg je bilo u izobilju na Avali, trgovali i u razmeni dobijali oksidijan. Cinabarit je ruda žive čijom se preradom dobijao pigment prelepe cinober crvene boje. Pigment crvene boje je redak u prirodi a crvena boja je bila jako tražena. Malahit je oksid bakra koji je zelene boje i od njega su prvili nakit. Sve to ide u prilog tome da je čovek u svim vremenima bio genijalno biće.

 

NEKA TE ČUVA  VELIKA MAJKA!

Jedan od najvažnijih pronalazaka su figure na kojima se vidi prikaz odeće – dvodelni kompleti, bluza, modni detalji, čarape dokolenice, kratka suknja iznad kolena. Te figure su bušene i kačene na zid, kao sto mi kačimo ikone. To su bili i umetnički i religijski predmeti. Sve figure su pretežno žene iz jednog razloga. Ljudi u neolitu se već ozbiljno bave proizvodnjom hrane i njihov opstanak ne zavisi  više od toga koliko ce lovac da ulovi već koliko ce nešto da rodi. Njiva, polje… a simbol rađanja je žena, odnosno majka. I oni su slavili VELIKU MAJKU – Velika ne kao simbol dominacije, već kao simbol života i rađanja. Lica su jako čudna, prikazane su neprirodno velike oči jer je majka simbol budnosti i brižnosti – majka koja ne spava kada smo mi u nevolji ili kada smo bolesni. Kao što nas danas čuva ikona kućnog sveca, njih je čuvala ikona Velike majke. Njene raširene ruke su iskaz dobrodošlice. Doba neolita 2000 godiina i svih 2000 godina nema tragova da su ratovali. Sva naselja su na otvorenom prostoru, bez ikakvih obrambenih jedinica i oružja. Vrlo je moguće da je došlo do pada kulture onog momenta kada je i prestaje doba neolita.

arheologija, civilizacija, evropska civilizacija, istorija, kultura, neolit, madje kamen doba, istrazivanja, beograd, srbija, putovanja, ture, vikend ture, agrarni turizam, seoski turizam, spomenici, dunav

Naravno, ne treba idealizovati njihov svet, bilo je i među njima nasilnih ljudi, ali treba znati da je nasilje u njihovoj kulturi bilo neprihvatljivo. Bio je to najduži period mira u istoriji čovečanstva. Čovečanstvo je živelo u miru kamenog doba, koje rimski pesnik Ovidije naziva „zlatnim vekom ljudskog roda“. Oni su uspelli da marginalizuju sve one koji su hteli da dođu do onoga što im ne pripada. U to vreme je bilo neprihvatljivo da se živi od tuđeg rada. Mir je vladao zemljom: ljudi su bili malobrojni, naselja retka i najčešće otvorena i ničim zaštićena. Još nije bilo kopalja, ni britkih mačeva ni teških ratnih sekira. Sve što je čovek pravio od kamena i drugih materijala, bila su oruđa za obradu zemlje, lov i ribolov. To što mi danas sanjamo da živimo u svetu bez ratova, da budemo složni nije utopija, a dokaz tome je upravo njihovo vreme.

 

ZAŠTO SE OVA CIVILIZACACIJA UGASILA

Jednostavno, posle njih počinju ratovi. Ratovi počinju sa početkom metalnog doba! Kada su ljudi shvatili koliko je metal važan počeli su da se kreću po prostorima gde se nalaze metalni rudnici. Međutim život u rudniku je težak, pa se došlo na ideju da se napravi ratni pohod i dovedu oni koji će kopati u rudniku umesto pojedinig. Stavljanjem svih resursa pod jednu kontrolu počinje da se živi od tuđeg rada. Problem nije bio manjak resursa nego kontrola resursa i pohleda…. i  tu nastaju ratovi – glad da se živi od tudjeg rada a ne od svog, kao u neolitu. Kreću zarobljavanja a porobljeni se vode u rudnike i počinje robovlasničko društvo. Tada se polako ugaslio doba neolita jer sam rat donosi nosi novi sistem vrednosti, života, nova pravila. Sa njima se završava doba neolita ali i idiličan period u istoriji ljudske civilizaije.

SA POJAVOM RATOVA I ORUŽJA NESTAJU ONE LEPE KUĆE I LJUDI PONOVO ŽIVI U KOLIBAMA I ZEMUNICAMA PORED OGNJIŠTA.

Rat ne donosi prosperitet, kao što to neki tvrde, već donosi samo stradanje, patnju i degradaciju društva gde su visoku kulturu življenja imali samo pojedinci a u neolitu su je imali svi. Vinča, dakle, nije neka priča iz daleke prošlosti već priča naše budućnosti. Vinčanci su tada dosegli budućnost, kojoj mi nismo još ni do kolena.

arheologija, civilizacija, evropska civilizacija, istorija, kultura, neolit, madje kamen doba, istrazivanja, beograd, srbija, putovanja, ture, vikend ture, agrarni turizam, seoski turizam, spomenici, dunav

Savet plus: Ukoliko i Vi želite da posetite ovo arheološko nalazište i koračate tragovima značajne istorije, cena ulaznice je 200 dinara. Za povlašćene, nezaposlene i penzionere je 100 dinara. Subotom i nedeljom su stručna vođenja na svakih sat ipo, sa početkom u 10 časova.

Ukoliko želite da vam se organizuje stručno vođenje i radnim danima, možete zakazati sa kustosom, gospodinom Draganom Jankovićem termin. Kontakt telefon 060/500-51-87 ili putem mejla dragan.jankovic@mgb.org.rs

2 thoughts on “GDE SE KRIJE KOLEVKA EVROPSKE CIVILIZACIJE?

  1. Bio sam u Vinči da vidim arheolosko nalaziste. Sve pohvale za gospodina Jankovica i njegovo predavanje. Preporucujem!

Ostavite odgovor

Top